Monotropizam: duboka usredsređenost kao snaga i cena prebacivanja pažnje

Ne umišljate

Udubljeni ste u nešto što volite i izgubili ste pojam o vremenu. Onda vam neko postavi kratko pitanje. Kada vas to izvuče iz tog stanja, osećate trzaj, a za povratak vam treba mnogo više vremena nego što je trajalo samo pitanje.

Monotropizam je jedan od načina da se taj obrazac objasni. Opisuje stil pažnje koji ide u dubinu jedne stvari umesto u širinu mnogih, a potekao je iz same autistične zajednice. Ta teorija objašnjava zašto usredsređenost toliko prija, a prebacivanje toliko teško pada, pokazuje koje snage donosi takav stil pažnje i ukazuje na ono što pomaže kod kuće, u školi i na poslu.

Šta je monotropizam?

Monotropizam je teorija o pažnji, a polazi od ideje da nam je u svakom trenutku na raspolaganju ograničena količina pažnje. Monotropni um tu pažnju usmerava na mali broj interesovanja istovremeno, dok je politropni um raspoređuje šire, na mnogo stvari odjednom.

Ideju su razvili Dinah Murray, Wenn Lawson i Mike Lesser kao alternativu koja polazi od snaga, nasuprot modelima koji autizam posmatraju kroz nedostatke. Murray ju je prvi put formulisala 1992. godine.

Autistični autori i istraživači izdvajaju ove glavne odlike:

Duboka usredsređenost: pažnja snažno teče ka onome što osobu trenutno zanima, često veoma dugo.
Skupo prebacivanje: da bi pažnju premestila sa jedne stvari na drugu, osobi su potrebni pravi trud i vreme.
Nevoljno privlačenje pažnje: jak senzorni nadražaj može da odvuče pažnju a da osoba o tome uopšte ne odlučuje.
Komunikacija jednim kanalom: sklonost doslovnom, direktnom jeziku, a ne porukama koje se prenose tonom, izrazom lica i nagoveštajima. To se vezuje za „problem dvostruke empatije“, ideju da se autistične i neautistične osobe međusobno pogrešno razumeju, i to u oba smera.

Monotropizam nije svojstven samo autističnim osobama. U jednom istraživanju sa upitnikom o monotropizmu i autizam i ADHD bili su povezani sa višim prosečnim rezultatima, a najviše rezultate imali su ljudi koji su za sebe rekli da su autistični i da imaju ADHD, što se često skraćeno naziva AuDHD. Jedna autistična odrasla osoba sažela je AuDHD iskustvo ovako: „AuDHD znači da želiš da provedeš devet sati na jednoj stvari, a fizički ne možeš ni da je započneš.“

Zašto ovo nije isto što i nazvati interesovanja „opsesijama“?

Pristupi koji autizam vide kroz nedostatke često na snažna interesovanja gledaju kao na nešto što treba ograničiti. Monotropizam, s druge strane, duboka interesovanja i teško prebacivanje vidi kao dve strane istog stila pažnje. National Autistic Society savetuje da se posebna interesovanja prepoznaju kao važan izvor radosti, učenja i motivacije, a ne kao problematične opsesije.

Dva načina da se protumači isto iskustvo
Aspekt

Drugačiji ugao gledanja menja i ono što ljudi traže. „Niko mi nikad nije rekao da je moja usredsređenost odlika. Samo su stalno pokušavali da me nateraju da je raspem na više strana“, rekla je jedna autistična odrasla osoba iz HeyASD zajednice. Neko drugi je to opisao ovako: „Mislio sam da uopšte nemam pažnje. Ispostavilo se da je imam napretek, samo je uvek usmerena na jednu stvar.“

Zašto duboka usredsređenost toliko prija?

Kada je monotropna osoba zaokupljena nekim interesovanjem, često opisuje stanje zanesenosti (flow): duboko uranjanje bez napora, u kome zadatak kao da sam nosi osobu. Autistični pisac Pete Wharmby piše da ga posebna interesovanja hrane i drže, a ponekad su mu toliko važna da mu daju smisao života kada sve ostalo deluje beznadežno.

Autistične osobe u svojim tekstovima pišu i da ovakva usredsređenost usput donosi senzornu regulaciju. Kada je sva pažnja na jednoj stvari, manje je ostaje za buku i blještavilo okolo.

Neki to namerno koriste. Autistični istraživač Patrick Dwyer objašnjava: „Lakše mi je da izađem na kraj sa okruženjem koje me senzorno preopterećuje… ako se namerno dovedem u stanje zanesenosti. Ali posle je teško preusmeriti pažnju, na primer kada govornik počne predavanje, pa to donekle obesmišljava celu stvar.“ Smirenost i cena prebacivanja imaju isti izvor.

Zašto prekidi toliko pogađaju?

Za monotropni um prekid nije tek blagi dodir po ramenu. Prebacivanje sa zadatka na zadatak sastoji se od nekoliko koraka koji se nadovezuju jedan na drugi: treba skinuti pažnju sa trenutnog kanala, na trenutak ne držati ništa, a zatim sledeći kanal dovesti do punog zamaha. Ta teškoća može biti i veća i drugačija od one koju pri prebacivanju osećaju neautistične osobe.

Ovo se vezuje za autističnu inerciju, teškoću da se zadatak započne, prekine ili zameni drugim. Često se poredi sa prvim Njutnovim zakonom: telo u kretanju nastavlja da se kreće dok na njega ne deluje spoljna sila, a telo u mirovanju ostaje u mirovanju.

Prekidi ne dolaze uvek od ljudi.

Kada se prebacivanja nagomilaju

Jedan prekid zamara, a mnogo prekida zaredom može biti daleko gore. Kada je osoba primorana da istovremeno prati više tokova pažnje, nastaje ono što autori nazivaju „monotropnim rascepom“. On donosi anksioznost, preplavljenost i iscrpljenost i može dovesti do sloma (meltdown), gašenja (shutdown) ili sagorevanja. Tanya Adkin, koja je opisala monotropni rascep, upozorava da pritisak da se pruži više pažnje nego što um kognitivno može da pruži vremenom može da naškodi mentalnom zdravlju.

Škola je tipičan primer. Česte smene časova, novi nastavnici i prelasci iz učionice u učionicu svaki put traže novi početak, a mnogi autistični učenici kažu da ih iscrpljuje već sam njihov broj.

Prebacivanje ima i društvenu cenu. Autistična autorka Eden Arefaine opisuje kako je kolegama izlagala sve što zna o istoriji televizije, a oni su samo hteli da ćaskaju o seriji Suits. Nije uspela dovoljno brzo da preusmeri pažnju i prati ih, pa je na kraju napustila razgovor.

Koje snage donosi monotropni um?

Ista privlačna sila koja otežava prebacivanje gradi i veštinu. Duboka, dugotrajna usredsređenost može interesovanje pretvoriti u pravo stručno znanje. Autistični istraživač Fergus Murray piše: „Naša interesovanja nas uvlače vrlo snažno i uporno … To može biti ogromna prednost u mnogim oblastima – snažna usredsređenost neophodna je, između ostalog, u nauci, matematici, tehnologiji, muzici, umetnosti i filozofiji.“

Autistični autori i istraživači sa monotropizmom povezuju ove snage:

Duboko znanje: pažnja usmerena na jednu oblast može izgraditi pravu stručnost.
Pažnja za detalje: osoba uočava fine razlike koje drugima promaknu.
Dugotrajna koncentracija: osoba može satima da ostane uz težak problem, što je dragoceno u nauci, matematici i stvaralačkom radu.
Radost i motivacija: interesovanja daju energiju umesto da je troše i mogu da drže osobu kroz teška vremena.
Samoregulacija: stanja zanesenosti čine užurbani senzorni svet podnošljivijim.

Snaga i cena često idu ruku pod ruku.

Kako zaštititi fokus i olakšati prelaze?

Strategije u nastavku potiču od organizacija i autora iza kojih stoje autistične osobe, a uglavnom menjaju okruženje i zahteve, ne samu osobu.

1. Cenite interesovanja

Posebna interesovanja prihvatite kao izvor radosti, učenja i motivacije i ostavite dovoljno vremena za aktivnosti u koje osoba potpuno uranja.

2. Smanjite nepotrebne prelaze

Gde god možete, smanjite broj prebacivanja sa zadatka na zadatak i držite se ustaljenih rutina. Ponudite izbor, da bi promena delovala kao zajednička odluka, a ne kao nešto nametnuto.

3. Grupišite poslove i ostavite razmak

Slične zadatke obavljajte u komadu, da bi bilo manje prebacivanja, a između zadataka ostavite malo slobodnog vremena.

4. Najavite promenu

5. Pokrenite se uz podsetnike i društvo

Kod inercije pomažu podsticaji iz okruženja: jasno organizovane rutine, vizuelna podrška i rad u društvu drugih ljudi mogu da olakšaju da se nešto započne, prekine ili zameni drugim.

6. Planirajte oporavak posle velikih promena

Posle većih prelaza ili društvenih zahteva zakažite vreme za oporavak. Obezbedite sigurno utočište: tihu prostoriju, slušalice ili senzorna pomagala.

7. Prilagodite sastanke monotropnom umu

Autor Chris Stephens predlaže nekoliko promena na radnom mestu.

Dnevni red unapred: pošaljite ga bar 24 sata ranije, da ljudi mogu da razmisle pre nego što se od njih zatraži odgovor.
Pisani zapisnik: zaključke zapišite u roku od 24 sata i ostavite rok u kome ljudi mogu da ih provere pre nego što odluke postanu konačne.
Jasno zatvaranje tema: recite šta ostaje otvoreno, na primer: „Ovo ostavljamo za kasnije, nismo to rešili“, da nerešena pitanja ne bi visila kao skriveni teret.

Znaci da okruženje traži previše

Neki obrasci ukazuju na to da je teret prebacivanja veći nego što osoba može dugoročno da podnese. Obratite pažnju na:

Strepnju pred prelaze: anksioznost raste kada osoba zna da je čeka prebacivanje.
Telesni trzaj: fizički osećaj kada vas neko izvuče iz duboke usredsređenosti.
Teškoće pri vraćanju: posle prekida teško se ponovo udubiti.
Nagomilanu iscrpljenost: umor naglo raste kada nekoliko prebacivanja dođe jedno za drugim.

Važni su i znaci u samom okruženju. Ako ne možete da utičete na to koliko vas često prekidaju, ako se tema bez najave menja nekoliko puta na sat, ako se od vas očekuje odgovor na licu mesta i ako nemate zaštićeno vreme za rad, sve su to znaci uslova koje je teško dugo izdržati.

Ukratko

Monotropizam opisuje stil pažnje koji se skuplja na nekoliko interesovanja odjednom. Nastao je u autističnoj zajednici kao alternativa koja polazi od snaga, nasuprot modelima zasnovanim na nedostacima. Duboka usredsređenost i cena prebacivanja dve su strane iste osobine: jedna donosi stručnost, radost i smirenost, a zbog druge prekidi i stalne promene iscrpljuju. Najviše pomažu rešenja koja štite fokus, najavljuju promene i smanjuju nepotrebna prebacivanja.

Korisni izvori

National Autistic Society: Šta je monotropizam?(otvara se u novoj kartici)
Uvod za stručnjake i porodice.
Reframing Autism: Podrška monotropnim umovima(otvara se u novoj kartici)
Smernice autističnih autora o okruženju u kome usredsređenost može da procveta.
Vode autistične osobe
Chris Stephens: Cena prebacivanja(otvara se u novoj kartici)
Praktične promene na poslu i na sastancima.