Treba li da kažete poslodavcu da ste autistični? Praktičan vodič za odluku

Ne radi se samo o jednom polju u formularu

Vidite pitanje u prijavi za posao i kursor vam zastane iznad njega. Ili radite već godinu dana, buka u otvorenom prostoru vas sve više iscrpljuje, a pitate se ne bi li jedan razgovor sve olakšao. Uvežbavate ga u glavi, pa ga ponovo odložite. Mnogi autistični odrasli vrte se baš u ovom krugu.

Otkrivanje znači da poslodavcu, nadređenom ili kolegama kažete da ste autistični. U nastavku su koristi i rizici, kada biste i kome mogli da kažete, šta da kažete i koja prilagođavanja vredi tražiti. Nećemo vam reći šta da uradite, jer tu odluku možete doneti samo vi.

Ko odlučuje i od čega zavisi izbor?

Odlučujete vi. Za National Autistic Society otkrivanje je „veoma lična odluka“ na koju nema jednog tačnog odgovora, a ishod zavisi od kulture na radnom mestu, vaše uloge, onoga što vam je potrebno i od toga koliko poslodavac razume autizam .

Autistični mladi su u jednoj studiji zajedno sa istraživačima osmislili alat koji pomaže u odluci o otkrivanju, a rezultati pokazuju da na izbor utiče nekoliko činilaca :

Kultura na radnom mestu: kultura i okruženje u organizaciji.
Osoba kojoj biste rekli: ko je ona i kako će verovatno reagovati.
Vaši ciljevi: šta želite da postignete otkrivanjem.
Prateća zdravstvena stanja: druga stanja sa kojima živite.
Identiteti koji se prepliću: rasa, rod i socioekonomski položaj.

Otkrivanje nije retkost. U istoj studiji 68% autističnih mladih i mladih odraslih već je nekome na poslu reklo da je autistično . Ipak, to što je uobičajeno ne znači da je obavezno. Jude Clee, autistična odrasla osoba čije reči prenosi National Autistic Society, kaže to bez okolišanja: „Reći na poslu da si autističan je rizično… Nemoj misliti da moraš.“

Šta možete dobiti ako kažete?

Prema National Autistic Society, otkrivanje donosi četiri glavne koristi :

Pristup prilagođavanjima i zakonskoj zaštiti: otkrivanje otvara put ka razumnim prilagođavanjima koja propisuje zakon i ka zaštiti od diskriminacije na osnovu invaliditeta.
Manji pritisak da se maskirate: maskiranje znači da skrivate autistične osobine kako biste se uklopili.
Više razumevanja: kolege i nadređeni vas bolje prihvataju.
Bolje mentalno zdravlje: organizacija ga ubraja među koristi.

I brojke govore isto. Autistični odrasli koji su poslodavcu rekli za dijagnozu imali su više od tri puta veće šanse da budu zaposleni od onih koji nisu . Kako piše The Transmitter, 62% autističnih odraslih koji su na poslu rekli da su autistični navelo je da su manje anksiozni i zadovoljniji poslom, jer se manje maskiraju .

Praktični razlog najčešće su prilagođavanja. „Kada kažete, pre svega nadređenima, stvari postaju lakše, jer tako možete dobiti prilagođavanja“, kaže Anthony Birley iz IBM-a, koga citira National Autistic Society.

Neki opisuju i koristi koje nisu samo praktične. Jedan autistični zaposleni rekao je istraživačima da mu je „to što javno govori o svom autizmu pomoglo da se poveže sa ljudima i pronađe više smisla u poslu“. Za drugog je otkrivanje „bilo čin prihvatanja sopstvenih razlika i značilo da lakše može da se odupre pritisku da se povinuje neurotipičnim društvenim normama“ .

Koji su rizici?

Rizici su jednako stvarni. Među njima National Autistic Society navodi stigmu, diskriminaciju i maltretiranje, predrasude o vašim sposobnostima, prepreke u napredovanju i utisak da tražite poseban tretman .

Neke reakcije su pre nespretne nego neprijateljske. „Kada sam kolegama rekao da sam autističan, odjednom su počeli da mi se obraćaju veoma glasno i sporo“, kaže Andy, inženjer sa zvanjem Incorporated Engineer.

Manje uočljiv rizik je to što ljudi vas mogu više voleti, a da vas pritom ne poštuju više. Istraživanje o kom piše The Transmitter pokazalo je da neurotipične kolege posle otkrivanja mogu steći lep utisak o autističnom kolegi kao osobi, ali da to ne mora doneti ni unapređenje ni profesionalno poštovanje .

Je li ćutanje sigurniji izbor?

I ćutanje ima cenu. Autism Society of North Carolina ističe da maskiranje bez prilagođavanja „ostavlja teške posledice po mentalno zdravlje“ . I kada ćutite, nešto žrtvujete, pa ni to nije neutralan izbor.

Podrška daleko zaostaje za potrebama. U jednom istraživanju 72% autističnih zaposlenih nije dobijalo nikakva prilagođavanja ni podršku na poslu, a 66% je želelo više podrške usmerene na autizam .

Autistični zaposleni o podršci na poslu

Ne dobijaju nikakva prilagođavanja ni podršku: 72%
Želeli bi više podrške usmerene na autizam: 66%

Postoji i srednji put. Smernice sa sajta Autism.org predlažu da prilagođavanja tražite jednostavnim rečima i opišete šta vam je potrebno za rad, a da ne iznosite pojedinosti o dijagnozi . Mana je u tome što se zakonska zaštita, pomenuta gore, navodi kao korist otkrivanja.

Kada i kome reći?

Zakon ne propisuje kada morate da kažete. Glavne mogućnosti su, prema National Autistic Society :

U prijavi za posao
Pošto vas pozovu na razgovor
Tokom razgovora za posao
Pošto dobijete ponudu
Pošto počnete da radite
Tek ako se pojave problemi

Tu se preporuke razilaze. Stručnjaci za invaliditet na radnom mestu koje citira Kennedy Krieger Institute kažu da „što kasnije kažete, manja je verovatnoća da ćete biti diskriminisani“ (izvor). National Autistic Society, s druge strane, ističe da ako kažete rano, lakše ćete prepoznati poslodavce koji vas prihvataju, iako rizikujete da vas odbiju.

Praktično pravilo National Autistic Society glasi: recite onda kada treba da zatražite prilagođavanje, na primer miran radni prostor, fleksibilno radno vreme ili pisana uputstva, a ne unapred, samo da biste to rekli. Autism.org dodaje da neki čekaju da se radni odnosi učvrste pre nego što nešto zatraže .

I kada kažete rano, može dobro da prođe. Becca Alley, kojoj je autizam dijagnostikovan kasnije u životu, navela je nekoliko neurodivergentnih dijagnoza već u prijavi i dobila mesto globalne direktorke Centra za obuku kancelarije za upravljanje projektima u velikoj finansijskoj instituciji .

A kome reći? Osoba kojoj biste rekli jedan je od činilaca koji utiču na odluku. Anthonyju Birleyju prilagođavanja su stigla upravo zato što je rekao nadređenima.

Šta tačno da kažete?

Thriving Autistic predlaže strukturu u tri koraka, kako bi razgovor ostao kratak i ne bi skretao s teme :

Recite da ste autistični. Dovoljna je jedna rečenica.
Ukratko opišite prepreke na koje nailazite na poslu. Na primer, buka u otvorenom prostoru ili uputstva koja dobijate samo usmeno.
Opišite praktična prilagođavanja koja bi mogla da pomognu. Na primer, slušalice sa poništavanjem buke ili pisani rezime posle sastanaka.

Može pomoći da autizam povežete sa samim poslom. Chris Bonnello je usred razgovora za posao rekao da je autističan i to povezao sa svojom „pažnjom na detalje“ i „koncentracijom“, osobinama važnim za to radno mesto. Dobio je posao .

Koja prilagođavanja vredi tražiti?

Mnoga prilagođavanja koštaju malo ili nimalo. Kako piše Autism.org, dosta toga može se kupiti u gvožđari ili robnoj kući, a nešto se rešava aplikacijama na telefonu . Organizacije koje vode autistične osobe i organizacije koje se bave autizmom predlažu prilagođavanja iz nekoliko oblasti:

Vrsta	Primeri
Senzorna	Slušalice sa poništavanjem buke, stone lampe ili regulatori svetla umesto neonskih svetala, kontrola temperature, manje vizuelnog nereda i mirisa, najava promena unapred
Komunikacija	Pisana uputstva uz usmena, direktan i doslovan jezik, jasna očekivanja i rokovi, najava sastanaka unapred, mogućnost da odgovorite pismeno
Organizacija	Ustaljen raspored i zaduženja, manje nestrukturisanog vremena, redovni sastanci za povratne informacije u tačno određeno vreme, snimanje sastanaka
Uslovi rada	Rad od kuće, miran prostor umesto otvorenog, fleksibilno ili prilagođeno radno vreme, izuzeće od rada sa strankama ako vam to stvara nelagodu, dozvola da stimujete

Izvori: Embrace Autism i Autism.org.

Tamo gde važe zakoni o pravima osoba sa invaliditetom, kao što je Americans with Disabilities Act u SAD, poslodavci su obično dužni da obezbede razumna prilagođavanja, osim ako bi ih to nesrazmerno opteretilo . Propisi se razlikuju od zemlje do zemlje, pa proverite šta važi tamo gde radite.

Ako prilagođavanja tražite zbog sagorevanja, u našem vodiču o autističnom sagorevanju kod zaposlenih odraslih pročitajte šta je to i zašto je radno mesto posebno rizično.

Ukratko

Hoćete li poslodavcu reći da ste autistični, odlučujete vi, a svoju cenu ima i kada kažete i kada prećutite. Otkrivanje se povezuje sa boljim izgledima za zaposlenje, manjom potrebom za maskiranjem i pristupom prilagođavanjima, ali može doneti i stigmu ili karijeru koja stoji u mestu uprkos dobroj volji okoline. Trenutak možete izabrati sami, a prilagođavanja možete tražiti i ne pominjući dijagnozu. Ako odlučite da kažete, budite kratki: autizam, prepreka, prilagođavanje.

Korisni izvori

National Autistic Society: Kako da odlučite hoćete li reći poslodavcu da ste autistični(otvara se u novoj kartici)
Koristi, rizici, izbor trenutka i lična iskustva.
Thriving Autistic: Vodič za otkrivanje na poslu(otvara se u novoj kartici)
Pregledan način da isplanirate šta ćete reći.
Vode autistične osobe
Embrace Autism: Prilagođavanja na poslu za autistične osobe(otvara se u novoj kartici)
Detaljan spisak prilagođavanja koja možete zatražiti.