Ne neće, nego ne može: zašto neka autistična deca ne mogu da idu u školu i šta pomaže

Ne umišljate

Školsko je jutro. Dete je obučeno, ali ne može da izađe iz kuće. Boli ga stomak, trese se, a u sandučetu vas čeka još jedan mejl o izostancima.

Mnoga autistična deca dođu do tačke kada ne mogu da idu u školu, iako to žele. Za to stanje koristi se izraz „ne mogu u školu“ (engl. school can’t), da bi se razlikovalo od „neću u školu“ (school won’t). Istraživanja o sagorevanju i anksioznosti objašnjavaju zašto se to dešava, a pokazuju i šta odrasli kod kuće i u školi mogu da promene.

Šta znači „ne mogu u školu“?

Izraz „ne mogu u školu“ opisuje dete koje želi da ide u školu i da uči, ali jednostavno ne može. Dvanaestogodišnja autistična učenica Ela rekla je to ovako: „HTELA sam nešto da naučim. Nisam htela da ne naučim ništa. Samo nisam mogla.“

Škole i istraživači istu pojavu nazivaju na više načina:

Odbijanje škole: stariji izraz. Kritičari ističu da nagoveštava namernu neposlušnost i da krivicu svaljuje na dete.
Izbegavanje škole iz emocionalnih razloga (EBSA): dete veoma teško odlazi u školu zato što proživljava snažnu emocionalnu patnju. Ovaj izraz bolje opisuje dete koje ne može da izađe na kraj sa uslovima koji ga preplavljuju.
Ne mogu u školu: izraz koji tu nemoć imenuje direktno.

Po čemu se to razlikuje od bežanja iz škole ili prkosa?

Bežanje iz škole znači da dete namerno ne ide na nastavu. Kod autističnih učenika bežanja iz škole gotovo da nema. U studiji iz 2020. godine o vrstama izostajanja autističnih učenika pokazalo se da većina propuštenih dana spada u druge kategorije.

Vrsta izostajanja	Udeo u izostancima autističnih učenika
Odbijanje škole (EBSA): zbog patnje je odlazak u školu pretežak	43%
Izostanci koji nisu problematični	32%
Isključenje iz škole	9%
Ispisivanje iz škole	9%
Bežanje iz škole	Gotovo nimalo

Na isto ukazuju i druga istraživanja. U studiji iz 2023. godine o patnji vezanoj za školu, u pozadini 94,3% problema sa pohađanjem nastave bila je snažna emocionalna patnja, a ne ponašanje, a 92,5% dece koja pate zbog škole imalo je klinički značajnu anksioznost.

Od toga zavisi šta će odrasli uraditi. Ako problem vide kao prkos, odgovoriće pritiskom i kaznama. Ako ga vide kao patnju, odgovoriće podrškom i prilagođavanjem.

Zašto je nekoj autističnoj deci škola toliko teška?

U jednom školskom danu gomila se više vrsta opterećenja odjednom, a autistični učenici svojim rečima opisuju koliko ih to iscrpljuje.

Senzorno preopterećenje: jaka buka može potpuno da onemogući učenje. Ela je vikanje drugova iz razreda opisala kao „ogroman talas zvuka koji mi je potpuno preplavio središte mozga i nadražio ga“.
Nema filtera: petnaestogodišnja Leoni rekla je: „zbog autizma nisam mogla da filtriram nadražaje oko sebe. I sve sam doživljavala jače.“
Maskiranje: mnogi učenici skrivaju svoje autistične osobine da bi se uklopili. Kažu da se osećaju kao da ne pripadaju, da ceo dan moraju da se pretvaraju i da im je školski dan samo stres.
Društveni zahtevi: osećaj da ne pripadaš i stalno pretvaranje dodatno otežavaju senzorno opterećenje.

Maskiranje iscrpljuje jer traje neprekidno i niko ga ne vidi. Stimpunks Foundation ga opisuje kao zamku: sagorevanje detetu oduzima energiju potrebnu da bi delovalo „prihvatljivo“, pa što duže maskira, to je manje sposobno da ide u školu.

I brojke pokazuju koliko su senzorne potrebe važne. Teškoće u senzornoj obradi imalo je 61,6% autistične dece koja pate zbog škole, u poređenju sa 36,8% neautistične neurodivergentne dece u istoj situaciji.

Deca koja pate zbog škole i imaju teškoće u senzornoj obradi

Autistična deca: 61,6%
Neautistična neurodivergentna deca: 36,8%

2023

Je li reč o autističnom sagorevanju?

Autistično sagorevanje najbolje je opisano kod odraslih, ali isti znaci javljaju se i kod autistične dece koja ne mogu da idu u školu.

Prema smernicama o autizmu ustanove Leicestershire Partnership NHS Trust, autistična deca koja ne mogu da pohađaju školu pokazuju isti skup znakova.

Hronična iscrpljenost koja ne prestaje.
Gubitak veština i interesovanja: ono što je dete ranije umelo ili volelo postaje mu teško ili prestaje.
Pojačane senzorne potrebe: nadražaji sa kojima je ranije izlazilo na kraj postaju mu previše.
Povlačenje od drugih ljudi.
Poremećena regulacija raspoloženja: nagle i snažne promene osećanja koje je teško smiriti.
Telesni simptomi, a ne samo psihička patnja.

Isto o isključivanju iz škole misli i En Memot (Ann Memmott), zagovornica prava autističnih osoba: „Ne možemo jednostavno da isključujemo autistične učenike zato što dožive slom. Slomovi su deo autizma za dobar broj autističnih mladih… do bezbednosti se stiže tako što prestanemo da povređujemo autističnu decu.“

Koliko je pojava raširena

Prema studiji iz 2023. godine, autistična deca imaju mnogo veće šanse od neautističnih vršnjaka da pate zbog škole: više od 46 puta veće. Od sve dece koja trenutno pate zbog škole, 83,4% bilo je autistično.

Kod autistične dece patnja je počinjala i ranije, u proseku sa 7,9 godina, i trajala duže, u proseku oko četiri godine. Pa ipak, samo 32,8% dece koja pate zbog škole dobilo je bilo kakvu podršku od škole, što autori nazivaju sistemskim neuspehom službi.

Šta pomaže u školi

Polazna tačka je da se prvo promeni okruženje, a tek onda radi sa detetom. Karni (Carney) i saradnici, koji su za škotski National Autism Implementation Team izradili neuroafirmativni priručnik o izostancima, to nazivaju pristupom „okruženje na prvom mestu“: škola menja prostor i unapred planira prilagođavanja, umesto da reaguje tek kada izbije kriza.

1. Prilagodite senzorno okruženje

National Autistic Society predlaže da se provere osvetljenje i nivo buke, da se dozvole zaštitne slušalice ili druga senzorna pomagala i da se obezbedi mirno, tiho mesto ili drugi prostor za rad.

2. Neka dan bude predvidljiv

Ista organizacija preporučuje vizuelna pomagala, na primer rasporede, i pomoć zaposlenih pri prelasku sa jednog časa na drugi, kako dete ne bi moralo samo da savladava svaku promenu.

3. Omogućite fleksibilne pauze

Tokom pauze dete može da se bavi omiljenim aktivnostima ili da ode u mirniji prostor. Karni i saradnici tome dodaju planirane pauze za kretanje, koje deci pomažu da se regulišu i mogu ponovo da povežu fizičku aktivnost sa lepim iskustvima u školi.

4. Obezbedite detetu dve ključne odrasle osobe

Isti priručnik preporučuje da svaki učenik u školi ima dve stalne ključne odrasle osobe. Tako se čuva kontinuitet, a dete ne mora iznova da objašnjava svoje potrebe niti da se navikava na niz različitih zaposlenih.

5. Gradite na interesovanjima, a ne na nagradama

Karni i saradnici savetuju da se učenje poveže sa detetovim interesovanjima, umesto da se oslanja na spoljašnje sisteme nagrađivanja. Interesovanja mogu da učine školske obaveze zanimljivijim i smislenijim.

Stručnjaci koji su ove smernice isprobali na vebinaru National Autism Implementation Team-a 2022. godine ocenili su ih kao „izvodljive i praktične“ i obavezali se da odustanu od stigmatizujućih etiketa poput „oni koji odbijaju školu“.

Šta pomaže kod kuće

Kod kuće mogu da posluže alati koje predlaže National Autistic Society, a koji pomažu detetu da imenuje šta mu stoji na putu.

Skale straha: vizuelna skala na kojoj dete ocenjuje različite školske situacije, pa se vidi koji su mu delovi najteži.
Sveska briga: mesto gde dete beleži svakodnevne brige, o kojima zatim zajedno razgovarate i tražite rešenja.
Termometri stresa: vizuelni način da dete pokaže koliko je pod stresom.
Rutine za smanjenje stresa: fizička aktivnost i vizuelni sistemi regulacije koji detetu pomažu da se smiri.

Postepen povratak, tempom koji odgovara detetu

Ova organizacija predlaže i konkretne nagrade za manje korake, na primer kada dete obuče školsku uniformu ili stigne do školske kapije, umesto da se broje samo celi dani provedeni u učionici. Svaki od tih koraka deo je povratka, a ne dokaz da povratak nije uspeo.

Ukratko i korisni izvori

Većina autistične dece koja ne mogu da idu u školu želi da uči. Prepreka su preplavljenost, anksioznost i često sagorevanje, a ne prkos, a bežanja iz škole među autističnim učenicima gotovo da nema. Pomaže pristup koji okruženje stavlja na prvo mesto: senzorna prilagođavanja, predvidljivost, ključne odrasle osobe, fleksibilne pauze, alati koji detetu pomažu da imenuje svoje brige i postepen povratak, tempom koji može da podnese.

National Autistic Society(otvara se u novoj kartici)
Smernice za roditelje i staratelje o problemima sa pohađanjem škole, sa praktičnim alatima za kuću i školu.
Authentically Emily(otvara se u novoj kartici)
Autistična autorka piše o izbegavanju škole iz emocionalnih razloga i o tome zašto su reči važne.
Vode autistične osobe
Stimpunks Foundation(otvara se u novoj kartici)
Tekstovi o sagorevanju i o tome koliko maskiranje košta.
Vode autistične osobe
Leicestershire Partnership NHS Trust, Autism Space(otvara se u novoj kartici)
Zašto autističnom detetu može biti teško da ide u školu.
VB