„Ne znam šta osećam“: aleksitimija i interocepcija kod autističnih osoba

Ne umišljate

Podignete pogled sa ekrana, a napolju je već mrak. Od doručka niste ništa jeli, boli vas glava i odjednom vam hitno treba toalet. Kasnije vas neko pita kako ste, a vi iskreno ne znate. Kod mnogih autističnih osoba telesni signali i osećanja stižu kasno, preglasno ili nikako.

Ne radi se o nemaru, a ni o nedostatku osećanja. Iza toga stoje dve dobro opisane razlike: interocepcija, osećaj za unutrašnje stanje tela, i aleksitimija, teškoća da prepoznate sopstvene emocije. Kako obe pojave izgledaju u svakodnevici, kakve veze imaju sa slomovima (meltdown) i sagorevanjem i šta pomaže, pročitaćete u nastavku.

Šta su interocepcija i aleksitimija?

Interocepcija je opažanje signala koji dolaze iz tela: gladi, žeđi, otkucaja srca, umora i napetosti mišića. Reframing Autism je naziva „osmim čulom“, jer ljudi pomoću nje tumače i svoja telesna i svoja emocionalna stanja .

Aleksitimija je teškoća da prepoznate, razumete i opišete emocije. Reč je o crti ličnosti, a ne o problemu mentalnog zdravlja. Istraživači opisuju tri njene osnovne odlike :

Teškoća u prepoznavanju osećanja: osećate da se nešto dešava u vama, ali ne znate šta.
Teškoća u opisivanju osećanja: teško vam je da emociju pretočite u reči.
Mišljenje usmereno ka spolja: pažnja odlazi ka spoljnom svetu, a ne ka unutrašnjim stanjima.

Ove dve pojave tesno su povezane, jer interocepcija učestvuje u tumačenju i emocija i telesnih stanja. Ako je telesne signale teško pročitati, teško je pročitati i emocije koje stoje iza njih.

Koliko je to često kod autističnih osoba?

Pregledni rad iz 2026. godine pokazao je da oko 49,9% autističnih osoba ima klinički značajnu aleksitimiju, dok je u opštoj populaciji ima oko 10%.

Klinički značajna aleksitimija

Autistične osobe: 49,9%
Opšta populacija: 10%

Sistematski pregled2026

Isti pregled ukazuje na to da neke emocionalne razlike koje su se dugo pripisivale samom autizmu možda zapravo potiču od prateće aleksitimije, a to zahteva drugačiju vrstu podrške .

Česte su i razlike u interocepciji. Čak 74% autističnih odraslih navelo je da im se telesni signali mešaju kada treba da ih prepoznaju . Obrazac se veoma razlikuje od osobe do osobe:

Smanjena osetljivost: telesni signali su slabi ili prolaze neprimećeno.
Pojačana osetljivost: telesni signali deluju preterano jako i intenzivno.
Lične kombinacije: obrazac je veoma promenljiv, pa ne postoje dve potpuno iste autistične osobe.

Neurodivergent Insights opisuje takozvani interoceptivni paradoks. Na testovima autistične osobe često manje tačno opažaju otkucaje sopstvenog srca, a ipak kažu da unutrašnje senzacije osećaju jače . Signali mogu biti glasni, a da pritom nisu jasni.

Zašto se telesni signali i emocije mešaju?

Jedan pravac istraživanja tvrdi da je aleksitimija opšta teškoća sa interocepcijom, a ne samo problem sa emocijama. Osobe sa aleksitimijom lako brkaju emocije sa drugim telesnim stanjima, kao što su glad, temperatura ili umor .

Isti rad ukazuje na zajedničke delove mozga, prednju insulu i prednji cingularni korteks, koji su zaduženi i za telesne signale i za svest o emocijama. To preklapanje delimično objašnjava zašto se ove dve razlike tako često javljaju zajedno.

Zato pitanje „Jesam li uznemiren ili gladan?“ nije besmisleno. Kada je emocije i telesna stanja lako pobrkati, razlikovanje zahteva svestan trud.

Kako to izgleda u svakodnevici?

Pošto interocepcija obuhvata sve unutrašnje signale, utiče na gotovo svaki deo svakodnevnog života. Reframing Autism među čestim znacima navodi neredovno jelo i piće, dehidraciju i kasno prepoznavanje bola ili bolesti .

Signal	Šta može da se desi
Glad	Ne primetite je i zaboravite da jedete
Žeđ	Ne pijete dovoljno i dehidrirate
Bol ili bolest	Prepoznate ih kasnije nego što biste očekivali
Temperatura i umor	Mešaju se sa emocijama
Emocije	Osećate nešto, ali ne umete da kažete šta

Rejčel, kojoj je autizam dijagnostikovan kasno, ovo iskustvo sažima jednom rečenicom: „Živim od vrata naviše“ .

Emocije mogu da stignu i sa zakašnjenjem. Mnoge autistične osobe sa aleksitimijom u trenutku duboko nešto osete, ali im trebaju sati ili dani da shvate šta se u njima zapravo desilo .

Znači li aleksitimija da osoba nema osećanja?

Ne. Autistic Girls Network objašnjava da autistične osobe sa aleksitimijom tugu, radost, bes i strah osećaju punim intenzitetom; teško im je samo da ih imenuju . Emili, koja piše za ovu mrežu, poziva čitaoce da „zamisle zbunjenost“ koju bi osećali kada ne bi mogli da prepoznaju sopstvene emocije ni da shvate zašto ih imaju.

Zato, kada autistična osoba na pitanje „Kako se osećaš?“ odgovori „Ne znam“, to je često iskren odgovor, a ne ravnodušnost ili izbegavanje pitanja.

Kakve to veze ima sa slomovima i sagorevanjem?

Kada ne primećujete lako glad, umor ili stres koji raste, pritisak može da se gomila bez signala koje umete da pročitate. Prema Reframing Autism, upravo takvo nagomilavanje, koje vodi do slomova ili gašenja (shutdown), jedan je od znakova teškoća sa interocepcijom . Slom koji kao da dolazi niotkuda možda se dugo i neprimetno spremao.

Pročitajte i naš tekst o autističnom sagorevanju kod zaposlenih odraslih.

Kada imenujete osećanje, već ga delom regulišete. Interoceptivna svesnost može da se nauči: prema Reframing Autism, autistična deca koja su vežbala da prepoznaju telesne signale i povezuju ih sa emocijama posle toga su bolje regulisala emocije .

Šta pomaže?

Podrška deluje iz dva pravca: spoljni podsetnici opažaju umesto vas, a unutrašnja vežba postepeno gradi svesnost. National Autistic Society ističe da nijedan pristup nije bolji od drugog, ali da vredi razvijati unutrašnju svesnost, jer spoljni podsetnici nisu uvek pri ruci .

1. Jedite i pijte po rasporedu, a ne na signal

Ustaljene rutine za jelo, piće i brigu o sebi služe kao spoljni podsetnici, pa se manje oslanjate na unutrašnje signale .

2. Neka vas tehnologija podseti

Podsetnici i obaveštenja na telefonu: podsećaju vas, recimo, da popijete vodu, a uz njih pomažu i promene u okruženju koje smanjuju senzorno preopterećenje .
Pametni satovi i merači pulsa: spolja vam pokazuju otkucaje srca i nivo stresa, što vam može pomoći da protumačite unutrašnje stanje .

3. Koristite vizuelne alate za praćenje

Tabele za unos tečnosti i Bristolska skala stolice vizuelno beleže telesne funkcije koje iznutra možda ne primećujete . Tabele emocija i mape tela pomažu da senzacije povežete sa stanjima, na primer da prepoznate da je „glavobolja povezana sa stresom ili da bol u stomaku znači glad“ .

4. Krenite od tela, a ne od osećanja

5. Isprobajte kratke vežbe za telo

Skeniranje tela i vežbe pune svesnosti mogu vam pomoći da prepoznate i protumačite unutrašnje signale . National Autistic Society opisuje jednostavne vežbe kao što su trbušno disanje, disanje uz praćenje ruke, podizanje ramena i savijanje prstiju na nogama. Da bi delovale, treba ih raditi dva do tri puta dnevno najmanje osam nedelja i uklopiti ih u rutinu: ujutru, pre izlaska iz kuće i pre spavanja .

I mali napredak je važan. Pošto je radila na interocepciji, Rejčel je rekla: „Shvatila sam da sam umorna pre nego što sam počela da plačem. To mi je novo“ .

6. Ne odustajte od stiminga

Stiming, na primer mahanje rukama ili ljuljanje, pomaže da se reguliše autonomni nervni sistem, deo koji upravlja automatskim telesnim funkcijama. Reframing Autism savetuje da se stiming podstiče, a ne potiskuje .

Kada potražiti dodatnu podršku

Prema Reframing Autism, na teškoće sa interocepcijom mogu da upozore sledeći znaci :

Neredovno jelo i piće, uključujući dehidraciju
Kasno prepoznavanje bola ili bolesti
Teškoće u povezivanju telesnih senzacija sa emocijama
Napetost koja se gomila do sloma ili gašenja

Ukratko

Mnoge autistične osobe glad, žeđ, bol i emocije primete kasno ili tek kada postanu hitni. To je povezano sa razlikama u interocepciji i sa aleksitimijom, koju ima otprilike polovina autističnih osoba. To ne znači da osećanja izostaju: emocije se često doživljavaju u potpunosti, ali ih je teško imenovati. Rutine, podsetnici, vizuelni alati i provera koja kreće od tela mogu da preuzmu deo opažanja, a svesnost vežbom može da raste.

Korisni izvori

Reframing Autism: Interocepcija, kako upoznati sebe iznutra i spolja(otvara se u novoj kartici)
Vodič kroz znake i oblike podrške.
National Autistic Society: Interocepcija i mentalno blagostanje(otvara se u novoj kartici)
Alati, vežbe i mogućnosti procene.
UK
Autistic Girls Network: Aleksitimija i autizam(otvara se u novoj kartici)
Šta aleksitimija jeste, a šta nije.
Neurodivergent Insights: Autizam i interocepcija(otvara se u novoj kartici)
Objašnjenja o telesnim signalima.