Problem dvostruke empatije: zašto društvene teškoće autističnih osoba idu u oba smera

Ne umišljate

Nešto jasno objasnite, a sagovornik čuje nešto sasvim drugo. Kažu vam da delujete grubo ili hladno, iako se tako uopšte niste osećali. A onda razgovarate sa drugom autističnom osobom i razgovor jednostavno teče. Mnoge autistične osobe dobro poznaju ovaj obrazac.

Dugo se to objašnjavalo time da autističnim osobama nedostaje empatija ili da ne umeju da „čitaju“ tuđe misli. Problem dvostruke empatije nudi pravednije tumačenje. Pogledajmo o čemu je reč, šta istraživanja govore u prilog toj ideji i protiv nje i šta ona znači za svakodnevni život.

Šta je problem dvostruke empatije?

Problem dvostruke empatije opisao je 2012. godine Damian Milton, autistični istraživač i predavač na Univerzitetu u Kentu. Prema ovoj ideji, komunikacija između autističnih i neautističnih osoba puca u oba smera, a ne samo na strani autistične osobe.

National Autistic Society je opisuje kao teoriju po kojoj su teškoće u komunikaciji i empatiji uzajamne: obe strane mogu teško da razumeju jedna drugu, a problem ne potiče samo od autističnog načina razmišljanja. Njene glavne odlike su:

• Neusklađenost u oba smera: obe strane mogu teško da razumeju jedna drugu.
• Zajednička odgovornost: nesporazum pripada samoj interakciji, a ne jednoj osobi.
• Lakše povezivanje unutar grupe: mnoge autistične osobe kažu da im razgovor sa drugim autističnim osobama ide lakše.

Milton kaže da se ova ideja poklapa sa onim što autistične osobe odavno govore: „Kao teorija, ona odgovara autističnoj fenomenologiji koja proizlazi iz svedočenja iznutra.“ Fenomenologija ovde znači proživljeno iskustvo, ispričano u prvom licu.

Zašto dolazi do neusklađenosti?

Starije shvatanje počiva na „teoriji uma“, odnosno sposobnosti da se dokuči šta drugi misli ili oseća. Prema priči o deficitu, autističnim osobama to teško polazi za rukom, pa društveni problemi kreću od njih. U tekstu National Autistic Society stoji da takva tumačenja nude u najboljem slučaju samo delimično objašnjenje.

Dvostruka empatija u sliku uvodi i drugu stranu. I neautistične osobe imaju slepe tačke: mogu pogrešno da protumače izraz lica i unutrašnje stanje autističnih osoba i da o njima steknu loš prvi utisak.

Donna Williams, autorka knjige Autism: an inside-out approach, ukazala je na problem starog shvatanja još 1996. godine. Autizam se, pisala je, „procenjivao spolja, po onome kako izgleda, a ne iznutra“.

To ne znači da sve autistične osobe komuniciraju na isti način, niti da im društveni život nikada nije težak. Mnogima jeste. Poenta je u tome da teškoću u razgovoru dele obe strane, pa objašnjenje ne može da se svede na jednu osobu.

Šta pokazuju istraživanja?

Ideja je potekla iz proživljenog iskustva, a istraživači su je potom proveravali na nekoliko načina.

Kako neautistične osobe vide autistične

Eksperimentalne studije (Sheppard i saradnici, Heasman, Sasson) pokazale su da neautistične osobe teško prepoznaju emocije autističnih učesnika ili o njima stiču loš prvi utisak.

Raport u usklađenim i mešovitim parovima

Raport je osećaj da razgovor dobro teče i da ste usklađeni sa sagovornikom. U studiji iz 2020. godine, na uzorku od 72 odrasle osobe, usklađeni parovi (oba člana autistična ili oba neautistična) ocenili su svoj raport u proseku sa 407,1 od 500, a mešoviti parovi sa 351,3.

U drugom delu iste studije 78 posmatrača gledalo je snimke razgovora. Autističnim parovima dali su prosečnu ocenu raporta 364,25, neautističnim 331,99, a mešovitim 275,43. Mešoviti parovi dobili su najniže ocene, niže od obe usklađene grupe.

Autistični parovi

364,3

Neautistični parovi

332

Mešoviti parovi

275,4

78 posmatrača·2020·

Istraživači su zaključili da „autistične osobe doživljavaju visok raport u interakciji sa drugim autističnim osobama“.

Prenošenje informacija

U studiji nalik igri „gluvih telefona“ poruka koja je prošla kroz lanac od osam autističnih osoba ostala je jednako tačna kao poruka koja je prošla kroz lanac od osam neautističnih osoba. Brzo se iskrivljavala samo u mešovitim lancima.

Registrovani izveštaj iz 2025. godine, odnosno studija čije se metode recenziraju i utvrđuju pre nego što se prikupe podaci, proverio je ovo na 311 osoba. Nije pronašao nikakvu razliku u tome koliko se dobro informacije prenose kroz usklađene i mešovite lance, pa ova pretpostavka nije potvrđena. U istoj studiji neautistični lanci prijavili su veći raport, a raport se poboljšao kada su učesnici saznali ko je u lancu dijagnostikovan.

Šta se proveravalo	Šta su studije pokazale
Tumače li neautistične osobe tačno autistične?	Često ne; pogrešno tumače emocije i stiču loš prvi utisak
Osećaju li usklađeni parovi veći raport od mešovitih?	Da, u studiji iz 2020, i prema sopstvenim ocenama i prema ocenama posmatrača
Ko ima najveći raport?	Zavisi od studije: neautistični parovi prema sopstvenim ocenama 2020, autistični parovi prema ocenama posmatrača 2020, neautistični lanci 2025
Prenose li se informacije slabije u mešovitim grupama?	Da, u studiji „gluvih telefona“; bez razlike u registrovanom izveštaju iz 2025
Pomaže li kada se dijagnoza otkrije?	U studiji iz 2025. poboljšala je raport

Koliko možemo biti sigurni?

Dokazi ohrabruju, ali još nisu čvrsti. The Transmitter piše da „još nisu čvrsti kao stena“ i napominje da se uglavnom oslanjaju na pojedinačna svedočenja i male studije.

Studija o raportu iz 2020. godine sama navodi svoja ograničenja:

• Nevalidirana mera: raport je ocenjivan na skali napravljenoj za potrebe studije.
• Poznate dijagnoze: sagovornici su znali da li je druga osoba autistična.
• Uzak uzorak: svi učesnici imali su IQ u prosečnom rasponu, mnogo je bilo žena, a svaka mešovita podgrupa brojala je samo 12 osoba.

Pritom se rezultati dva dela te studije nisu slagali. Neautistični parovi sami su sebi dali najviše ocene, dok su posmatrači najbolje ocenili autistične parove. Autori studije iz 2025. pretpostavljaju da razliku u odnosu na ranije rezultate mogu objasniti raznovrsniji uzorak učesnika i drugačije metode.

Po čemu se ovo razlikuje od tvrdnje da „autističnim osobama nedostaje empatija“?

Razlika je važna jer određuje ko snosi cenu. Milton primećuje da je u procenama i tretmanu „naglasak vrlo često isključivo na tome da se autistična osoba promeni“.

Zašto je ovo važno u svakodnevnom životu?

Prema National Autistic Society, nerazumevanje i stigma mogu da utiču na mentalno zdravlje, zaposlenje, obrazovanje, usluge i iskustva sa pravosudnim sistemom.

Autistični odrasli opisuju isto. U studiji iz 2022. godine 25 autističnih odraslih osoba od 22 do 65 godina reklo je da su nesporazumi bili česti tokom celog života, da su zahvatali svaku oblast i ozbiljno narušavali mentalno zdravlje. Retko su osećali da ih neautistično društvo prihvata.

Šta pomaže?

Za autistične odrasle

Za porodice

• Preispitajte etiketu „nema empatije“. Ako za vaše dete kažu da mu nedostaje empatija, imajte na umu da i sagovorniku možda nešto promiče.
• Ostavite prostora za prijateljstva sa autističnim osobama. Povezivanje sa drugim autističnim osobama može biti lakše.

Za kliničare

• Ne oslanjajte se samo na teoriju uma. Ona tek delimično objašnjava društveno iskustvo autističnih osoba.
• Proverite sopstvene prve utiske. Studije pokazuju da neautistične osobe mogu pogrešno da protumače emocije autističnih osoba i da ih pri prvom susretu ocene negativno.
• Podelite teret promene. Podrška koja traži da se prilagodi samo autistična osoba drugu stranu neusklađenosti ostavlja netaknutom.

Za radna mesta

• Uvedite jednostavna prilagođavanja. Slušalice sa poništavanjem buke, tihi prostori i fleksibilno radno vreme često su jednostavni i jeftini.
• Popravite proces zapošljavanja. Pišite jasnije opise poslova, postavljajte manje dvosmislena pitanja na razgovorima, razgovore vodite u mirnijem i poznatijem okruženju i usredsredite se na radne, a ne na društvene veštine.
• Obučite rukovodioce i kolege. Kurs „Understanding autism in the workplace“ organizacije National Autistic Society pomaže zaposlenima da razumeju autizam i uvedu razumna prilagođavanja.
• Iskoristite britanske fondove. Program Access to Work može da finansira praktičnu podršku, poput rada od kuće i putnih troškova; prijavu treba podneti u roku od 6 nedelja od početka rada.

Ukratko

Problem dvostruke empatije polazi od toga da društvene teškoće između autističnih i neautističnih osoba idu u oba smera. Istraživanja potvrđuju neke njegove delove: neautistične osobe često pogrešno tumače autistične, a usklađeni parovi mogu da izgrade snažan raport. Drugi delovi, na primer pitanje gube li se informacije između grupa, još nisu razjašnjeni. U praksi to znači da posao razumevanja treba podeliti, umesto da se sav prepusti autističnim osobama.

Resursi